Da mogu, poklonio bih ti tebe. Zaslužuješ sebe. Ne kao kaznu. Kao nagradu.

Ratovi ovog vremena ne zahtevaju izlazak na bojno polje. Ratovati se može bilo gde. Bilo kada. Sa bilo kim. Dovoljan je samo jedan link. Poljane pune leševa zamenile su platoforme na kojima se, umesto krvi, prolivaju tajne i ideje – duša čoveka i novac – krvotok mnogih ljudi. Domeni su postali nove teritorije. Plan rata je zamenjen precizno napisanim kodom. Obuka koju ratnici prolaze ne zahteva fizičku izdržljivost, već fokusiranost ratnika na tren koji može obrnuti planetu. Pobede, umesto jačima, pripadaju pametnijima. Iako bi neko pomislio da su ovakvi ratovi smešni jer ratnici ne gube živote niti krvare, ta pomisao jedna je od najvećih zabluda današnjice. Nož, sablja, top ili tenk... Nikada nisu razmišljali. Ratniku su pružali nadgradnju fizičke snage. Današnje oružje misli na identičan način kao ljudski mozak, ali se razvija znatno brže. Računar pamti čak i ono što čovek uspe da zaboravi. Ipak, ma kada bili i ma koliko različičiti bili... Rat je rat! Nikada nož nije ubijao. Ubijao je onaj koji drži nož. Ni kompjuter ne ubija. Ubija onaj koji sedi ispred njega.

Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.

Ko bi se igrao da zna kako se igra završava?

Postoje ljubavi koje su kao kada Narcis uđe u Dvoranu ogledala u Versaju. Postoje i ljubavi koje su lišene svakog narcisizma, egoizma i razmišljanja isključivo o sebi. Postoje ljubavne priče koje ne deluju toliko snažno, a njihova lepota se krije u tome da dvoje postanu jedno.